Sveopšti pad kvaliteta
Koji polovnjak kupiti?
Iako imaju rekordno duge fabričke garancije, savremeni automobili nisu ni izbliza pouzdani kako se to očekuje. Pošto kao novi imaju sve više problema, sve manje su atraktivni i kao polovnjaci...
U onoj čuvenoj „kafani na Balkanuˮ, u kojoj se svakodnevno uz kafu, čaj i pokoju „ljutuˮ prepričavaju različita vozačka iskustva s ovim ili onim automobilom, uvijek se vrti mnogo interesantnih tema. Jedna od onih koje su nepresušni izvor inspiracije za sve učesnike „debataˮ jeste tema o pouzdanosti pojedinih modela i uopšte brendova.
Uz uobičajeni stav da su za nas najisplativiji Volkswagen, Škoda, Audi i ostali sateliti VAG grupacije, odnosno da najviše po pitanju uloženog i dobijenog kupcima „dajuˮ Francuzi poput Renaulta, Peugeota i Citroena, riječ „najpouzdanijiˮ nekako najbolje pristaje uz „japanceˮ. Taj mit o izuzetnoj pouzdanosti dalekoistočnih automobila koji se utemeljio osamdesetih i devedesetih godina, kada su kod japanskih automobila po nepisanom pravilu zbog perfektne dalekoistočne izrade motori mogli da nadžive karoseriju, nije izblijedio do današnjih dana.
Zagovornike ove teorije u međuvremenu nije omelo ni postepeno premještanje proizvodnje japanskih automobila iz Japana u Evropu, s kojim većina njih jednostavno nije ni upoznata. S druge strane, Toyote nam danas dolaze iz Češke, Turske, Francuske ili Engleske, koja je „rodno mjestoˮ i mnogih danas polovnih Nissana, dok je Honda svoj britanski pogon zatvorila 2021. godine.
Suzukijeva evropska centrala tradicionalno je pozicionirana u Mađarskoj, a kao „mjesto rođenjaˮ nekih Nissanovih modela navodi se i Španija. Interna Toyotina statistika navodi da se sedam od deset njenih automobila prodatih u Evropi proizvodi na njenom tlu, tri (poput Land Cruisera) dolaze iz Japana, dok nam se pikap Hilux isporučuje iz njenih tvornica na Tajvanu ili u Južnoj Africi.
Dva japanska brenda dostupna domaćim kupcima čiji automobili uglavnom na sebi imaju oznaku „Made in Japanˮ jesu Mazda – s izuzetkom Mazde 2 Hybrid, koja je rebrendirani Toyota Yaris i proizvodi se u Francuskoj – i Isuzu, čiji se pikap D-Max proizvodi na Tajlandu. Da ga imamo u ponudi, i Subaru bi nam stizao iz Japana, a ko kupi polovan može da računa na ovu činjenicu. Ista priča je i s Toyotinim premijum podbrendom Lexus, čiji su automobili dostupni na zahtjev i kod nekih njenih dilera u BiH.
Svi Mitsubishijevi modeli proizvedeni do 2019. godine u Evropu su stizali uglavnom iz Japana, s izuzetkom monovolumena Space Star i Colt, koji su sklapani u Holandiji. Zahvaljujući partnerstvu s Renaultom, pod njegovim Mitsubishi znakom Evropljani danas mogu da kupe: rebrendirani Clio (koji se na „japanskomˮ zove Colt), Captur (koji je Mitsubishi ASX) ili Grandis (koji je izvedenica Renaulta Symbioza).
Pitanje da li „japanacˮ može biti „japanacˮ ako nije iz Japana velika je enigma za „kafanu na Balkanuˮ, koja još nije načisto da li je najduža garancija koja se daje na nova vozila znak slabosti ili snage nekog pojedinačnog brenda. Zlobnici će reći da su prije tri-četiri decenije garancije bile puno kraće, a automobili puno pozdaniji.